Са производне перспективе, производња механичких компоненти обухвата широк спектар процеса, укључујући стругање, глодање, млевење, ливење, ковање и бризгање. За металне компоненте, високо прецизне ЦНЦ машине алатке су неопходне за постизање контроле толеранције на нивоу микрона, док се технике површинске обраде – као што су хромирање, фосфатирање и елоксирање – користе за повећање отпорности на хабање, отпорност на корозију или естетску привлачност. За компоненте направљене од неметалних или композитних материјала (нпр. инжењерске пластике и производа од гуме), бризгање и екструзија су доминантне методе; они су посебно погодни за масовну производњу сложених, лаганих и неправилно обликованих делова. Последњих година, како се производна индустрија помера ка интелигентним и еколошки прихватљивим операцијама, обрада компоненти је еволуирала како би дала приоритет ефикасности, очувању енергије и одрживости животне средине – што је пример усвајања сувог сечења како би се смањило загађење расхладне течности и коришћење 3Д штампања за брзу израду прототипова и израду делова са сложеном унутрашњом геометријом.
