Штавише, вођене појавом индустрије 4.0, механичке компоненте еволуирају ка лаганим дизајном, високој чврстоћи и интелигентној функционалности. У аутомобилском сектору, на пример, конструкцијски челици високе чврстоће све више замењују традиционалне, теже материјале како би побољшали ефикасност горива и смањили емисије. У међувремену, у сектору врхунске опреме, захтеви за завршном обрадом површине и контролом толеранције димензија достигли су микронску или чак нанометарску скалу. Приликом одабира компоненти, корисници морају одмерити факторе као што су чврстоћа материјала, истезање и отпорност на корозију заједно са могућностима добављача услуга (нпр. услуге испоруке и стабилност снабдевања за будуће поруџбине). Важно је напоменути да захтеви значајно варирају у зависности од примене: стандардни делови опште намене дају приоритет заменљивости и исплативости, док специјализовани, нестандардни делови наглашавају прилагођени дизајн и прилагодљивост екстремним окружењима. Сходно томе, темељно разумевање својстава материјала, производних процеса и контекста примене је од суштинског значаја за оптимизацију перформанси опреме и минимизирање трошкова одржавања.
